Završena je regionalna konferencija “Energetske perspektive i izazovi“.
Igor Aleksandrovič Majnicki, šef departmana Gazprom eksporta;
Moja prezentacija govori o najekološkijem od svih goriva, LNG. Ekonomično je i čisto i vrlo je dobro za korišćenje. Ima manju cenu od dizela a i manju emisiju štetnih gasova. Gazprom je povećao prisustvo CNG u Nemačkoj, Češkoj i Poljskoj. Gazprom Export je u saradnji sa evropskim Gazprom kompanijama započeo kampanju ekspanzije LNG u EU. Ideja je da se izvrši dalje ekspanzija na Baltik: Estoniju, Finsku, Letoniju, Litvaniju i dalje u Poljsku. Takođe se se koristiti i u Severnom toku. Prirodni gas je čist i ima ga svuda. Postoji značajno tržište za njega, a pošto se tržište tek razvija onda će se usput stvarati i zakoni o njemu.
prof. dr Vladimir Katić, Fakultet tehničkih nauka
Promene klime izazivaju recimo poplave koje opet izazivaju ekonomsku štetu. Srbija je za kratak period došla do 20% obnovljive energije, a do 2020. je zacrtala 27% što znači da treba 35% da poveća obnovljive izvore energije, i pre svega da se prave vetroelektrane, moramo sa 10 MW da skočimo na 500, a solarne elektrane nismo puno ni predvideli. 1 MW u vetroelektranama košta 1.2 miliona evra sa svim elementima, zemljištem i ostalim. Za 4 godine je prosek da se vetroelektrana izgradi a ako nismo krenuli već sad, nećemo do 2020. stići da ih izgradimo. Dobra je stvar što je 450 MW odobreno i oni imaju status povlašćenog investitora. Očekivao sam to i pre ali bio sam preveliki optimista, ali nadam se da će biti. Do 2020. smo odobrili 10MW a do 2025. da bude 100MW, a do 2030. da bude 200MW. Trebalo je više ulagati u solarne elektrane jer se tu sve završi za godinu dana. Ako bismo uradili sve po planu, smanjili bismo emisiju CO2 za 1,1 milion tona, samo putem vetroelektrana. Solarne elektrane bi trebale da budu na krovovima zgrada. Šta bi bilo kada bi se svi građani Novog Sada dogovorili da postave solarne panele na krovove? Hipotetički, grad bi mogao da dobije 30 do 50% energije koja je neophodna, sa svojih krovova. To bi bilo isplativo za 7 ili 8 godina za građanstvo.
Miloš Colić, direktor New Energy Systems Vetropark Kovačica;
Ulaganje u vetroelektrane je sporije, treba 4 godine najmanje da se izgrade, i od 2009. do danas smo uradili prvi vetro park u Kuli, i pokazali smo da su vetroparkovi izvodljivi. Susretali smo se sa velikim izazovima, za jedan vetropark treba 30 dozvola, što je prilično kompleksno. Mi očekujemo donošenje odluke da vetroparkovi počnu sa izgradnjom. Investitori koji su u Srbiji su 100 posto spremni na izvršenje, tu je i Gazprom i investitori iz UAE, projekti su spremni građevinske dozvole završene. Po zakonu o energetici mi ćemo uskoro biti povlasćeni proizvodjač električne energije. Uticaj na povećanje cene struje je negde oko 3%.
Nikola Zdravković, naučni novinar
Potpisivanje dokumenta o globalnoj klimi počinje u aprilu i traje godinu dana a ono što on predlaže je promena temperature u odnosu na predindustrijskog doba, za 2 stepena najviše a najbolje 1,5 stepen. Najbolje u tom dokumentu je što se zemlje ne dele na one prvog reda, razvijene i nerazvijene. Srbija ima dokument po kome planira da se ponaša. Problem sa Sporazumom iz Kjota je bio što su SAD definisane kao razvijena zemlja i veliki su bili nameti predviđeni za nju i zato SAD nije ni potpisala. Postoji i problem kao što se desio sa Kanadom, koja je 2011. izašla iz Kjota jer je videla da je premašila emisije gasova i da mora da plati za to, pa su se “izvukli”. Obama je rekao da će biti među prvima koji će potpisati. Ali Amerika je komplikovana zemlja i ko zna šta se može desiti. Najveća pogoršanja klime dolaze od proizvodnje hrane. Hibridna kola, recimo, manje zagađuju okolinu, ali mi ne znamo koliko zagađuje proizvodnja hibridnih kola. Ako se ne dostigne 30% obnovljivih izvora energije, u svetu, teško možemo da procenimo šta će se desiti. Porast nivoa mora nas ne pogađa direktno, a indirektno ne znamo.
Dragan Glišović, Science and Technology Park, Čačak
Svetski trendovi kažu da je gradnja solarnih elektrana budućnost i da se brzo grade i brzo vraćaju investicije. Ukoliko se dodaju i subvencije, bude sve još lakše. Kvota od 10MW za solar za celu Srbiju je izuzetno skromna i trebala je biti mnogo veća. U BiH je predviđeno 15MW. Videćemo koje će nam biti tarife kada završimo. Mi smo predlagali da pristup distribuciji bude povoljniji tj. Subvencionisan za zelenu energiju. Takođe imamo ugovor o plasmanu obnovljive energije u Italiju, pa smo mogli i to. Nadam se da će se promeniti odnos prema nama u budućnosti. U Kini za 2 godine planiraju 150GW solara a u nemačkoj je već sad 40GW. Bez pospešivanja obnovljivih izvora energije nema budućnosti. Nedostaci su što proizvodnje nema noću i što zavisimo od klime, zavisno od osvetljaja postoji disbalans proizvodnje. Možda treba graditi manje elektrane na različtim mestima.
Na redu je Panel br.4 – Balkan Goes Green
Igor Aleksandrovič Majnicki , šef departmana Gazprom eksporta; prof. dr Vladimir Katić , Fakultet tehničkih nauka; Miloš Colić, direktor New Enery Systems Vetropark Kovačica; Nikola Zdravković, novinar;
Moderator: Jovana Gligorijević
Konstantin Simonov
Slika sveta u energetskom smislu se drastično izmenila. Rezerve uglja i nafte su ograničeni, ne mogu ih svi dobiti, i nisu ravnomerno raspoređeni, kako na Zapadu kažu “nepravedno”. Deficitirani su i oko njih će se voditi oštra borba. Zapad u političkom, a ne u geografskom smislu, upada u pesimizam. On može da postane ausajder u posedovanju resursa i pomalo upada u paniku. Nosioci energije uvek će biti skupi, a vodiće se ratovi oko njih, neki put i istinski. Evropa i Azija najveći su uvoznici nosilaca energije. Tri su najvažnija momenta koji su izmenili sliku energetike danas. Ekspanzija uljnih škriljaca, buran procvat zelene energije i energetska efikasnost. Mi shvatamo da su rezerve ugljovodinika neograničene, a nafta i gas iz uljnih škriljaca su prelazna faza ka svetu obnovljive energije. Nekada je kitova mast bila nosilac energija pa ju je zamenila nafta i time je prestao lov na kitove. I nafta će jednog dana biti možda prošlost. Kameno doba se nije završilo zato što je nestalo kamena. Osnova svetske ravnoteže biće zelene tehnologije. Pitanja transporta biće rešena na drugi način drugim gorivima. Već postoje i avioni na solarni pogon. Buduće čovečanstvo će biti zasnovano na drugačiji način. Gas sada pobeđuje svoju “braću” ugljovodinike, naftu i ugalj. A na kraju slikanja slike budućnosti, može biti sasvim drugačija od onoga što mi sada pretpostavljamo. Snažan zaokret u pravcu zelenih tehnologija učiniće da su nafta i gas možda izlišni. Smatra se da se cene energenata kreću u ciklusima i sada smo ušli u ciklus jefine energije koja će trajati 10 ili 15 godina. U Evropu se iz SAD uvozila prvo tehnologija nafte a sada i gasa iz uljnih škriljaca. Možemo i mi iz Rusije da napravimo banane, ali ne znači da ćemo biti veliki izvoznik banana. To je sve skromno. Mi smo u prelaznom periodu ka Zelenom svetu. Postoji ideja na Zapadu da su demokratske zemlje dužne da prave zelenu energiju a totalitarne zemlje klasičnu, ali zapravo je prilično obratno jer je najveći proizvođač nafte SAD a Kina ima velika dostignuća u zelenim tehnologhijama. Zelena energija je postala dominantna u svetskom balansu, ali se danas srećemo sa probleimima, kao što je rast svetske populacije, urbanizacija, jer u gradovima ljudi troše više energije, i sve je više aparata koji troše još više. Nekada je mobilni telefon trajao nedelju dana a fotoaparat nije bio na struju. Sada telefone punimo kao i aparate, svaki dan. Traje i automobilizacija celog sveta i sve je više automobila posebno u zemljama u razvoju. Nije jasno kako će izgledati motor budućnosti. Mi trošimo sve više i više nafte a naročito gasa. Potrebno nam je sve više energije a Azija naviše troši, ali ako se smanji rast BDP-a smanjiće se i potrošnja energije. Takođe veliki deo sveta još nema dostup struji a kada i oni dođu do dostupa, trošiće se više. Stalno će rasti potrošnja gasa i obnovljivih izvora energije, dok će nafta i ugalj padati. Ako stanovništvo sveta bude raslo rašće i potrošnja. Danas za 10 godina povećamo broj stanovnika za milijardu. To je nekada trebalo mnogo više. Stanovništvo postaje i bogatije i standard se povećava a time raste i potrošnja. Stanovništvo i stari takođe. Raste i potreba za transportom u svetu ali ne u razvijenim zemljama. U SAD e-automobila bilo je svega 2% od ukupne prodaje, a i broj hibrida je mali. Cena benzina pada i više od 50% prodaje je otpalo na velike automobile koji puno troše. U Kini se razvijaju e-automobili, a 90% Indije nema pristup ni običnim automobilima, tako da je pitanje kako će se e-automobili tamo razvijati. Svi pričaju o Tesli i elektroautomobilima a niko ne priča o automobilima na gas. Biomasa će se vrlo snažno razvijati u budućnosti. No, rezerve rastu, cene padaju, i postoje i strahovi. Sukob SAD sa Rusijom dovodi do suprotnih rezultata. Udeo Gazproma na tržištu EU sve više raste iako Amerikanci govore da je to pogrešno. Nama je potrebno u budućnosti da izvozimo više u Kinu, jer njima fali energenata i sada je uvoz iz Rusije prevazišao uvoz iz SAD, a i Kina je u 2015. postala glavni kupac ruske nafte. Srbija ima svoj izbor da li da diversifikuje svoje izvore energije, i da joj to bude ugodna poziciji. To je teoretska pozicija u kojoj će energija biti jeftinija, ali život je malo komplikovaniji. Eto Italija je diversifikovana, kupuje ruski i alžirski gas, ali imaju najviše cene. A Baltik je skoro potpuno zavisan od ruskog gasa a opet imaju najniže cene. I Poljska kupuje gas iz Katara. A diversifikacija mora biti realna. Ako imate pouzdanog partnera i dobre cene, onda je to čisto teoretsko pitanje. Cene su za Srbiju prilično niske.Problemi sa Sirijom nisu jedini, jer se tamo vodi rat preko posrednika. Pitanje je šta će biti sa cenom nafte sada kad se Iran vrati na tržište. Ja da sam na mestu Irana, evo reći ću to u šali, napao bih tankere Saudijske Arabije i eto, nafta bi opet bila 50$ za barel.
Na redu je Case Study – “Globalni energetski rat”
Konstantin Simonov, Generalni direktor Fonda za nacionalnu bezbednost, Rusija
Dejan Stojčevski, Tehnički direktor Seepex;
Za formiranje berze električne energije su bila potrebna četiri stuba: strateško partnerstvo, politička i institucionalna podrška, trgovačka zajednica i know-how. Za sve je trebalo promeniti zakone i implementirati Treći energetski paket. Strane kompanije su sada sposobne da budu prisutne na tržištu električne energije u Srbije. Promenjen je i PDV i uveden reverse charge mechanism. SEEPEX, mreža za razmenu električne energije Jugoistočne Evrope, je dizajniran da bude kompanija orijentisana prema kupcu. Klirinške usluge su obezbeđene od strane ECC prema standardnom modelu. U lanac plaćanja ubačene su i naše banke. Mehanizam određivanja cena je transparentan a pospešuje se konkurencija. Dolazi do spajanja našeg tržišta sa susednim, u ovom trenutku sa Rumunijom i Mađarskom, a ideal je da se stvori jedinstvena cena u Evropi. Cene veleprodaje struje padaju a za domaćinstvo raste. Padu veleprodajnih cena kumovale su ponude struje iz obnovljivih izvora energije. Cena je sada oko 25 evra a 2008. je bila više od 80 i svi koji su tada ušli na tržište misleći da im je taj profit zagarantovan, sada su u problemu. Veleprodajna cena je samo energija. U maloprodajnu cenu ulazi veleprodajna cena, pristup distributivnoj mreži, akcize, takse za obnovljive mreže, marže svih snabdevača. Cena može da ide samo na gore. Videćete prvi put kao domaćinstvo da li je neko jeftiniji pa se prebacite na njega. Industrija je već prešla na neke druge snabdevače a ne EPS, jer su mnoge firme napustile EPS. 2017. godište se tržište otvara. Zasad ima 6 kompanija na tržištu a još 10 je u procesu registracije, a licenca se dugo čeka, dva do tri meseca napornog rada. Do juna meseca očekujem do 15-ak relevantnih kompanija na tržištu. Biće kao što danas imate pakete za mobilnu telefoniju ili internet, imaćete više provajdera i moći ćete da birate ko je vama najpovoljniji. Šok će biti uvođenje negativne cene, da platite nekome da uzme energiju. Roba će morati da se plasira.
Mirjana Filipović državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike;
Srbija je među prvima implementirala Treći energetski paket i finansijski smo se restrukturirali. Elektromreže su lepo uređene i ne treba im restrukturiranje i kao finalni cilj se može uzeti da pređemo u akcionarsko društvo, kao Srbijagas. Bilo je dosta reči o gasnim konekcijama, a kod struje je reč o konekcijama sa susednim zemljama koje postoje odavno. Završili smo trafo stanicu Beograd 20, koji nam je dao sigurnost i projekat Kostolac smo upravo započeli. Mi volimo obnovljive izvore energije ali nemamo para, nama je 70% proizvodnje od lignita a to je veliki zagađivač. Ne možemo rudarima da kažemo da ćemo sad samo graditi elektrane na vetar, a da nam do njih nije stalo. Zakon o elektroenergetici dozvoljava da se imovinski odnos postavi nad svim mrežama. Ono što nam preostaje kod restrukturiranja EPS-a je problem viška zaposlenih, i tu je potreban socijalni dijalog da se to reši. Videćemo koji nam profili trebaju i videti sa sindikatom kako to da rešimo. 2013. godine je bilo najteže i treba da se stvori navika da se nešto koristi.
Cvijetko Žepinić, Izvršni direktor Elektroprijenos Banja Luka;
U BiH postoji nivo entiteta koji se bavi prenosom i države koji se bavi trgovinom međunarodnog nivoa. Zakoni oko objedinjenja sistema se tek donose. Imamo ideju da se grade solarne i vetroelektrane do 2020. godine i oni će tek krenuti da se ostvaruju. Termoelektrane će dospeti u loš položaj kako se otvaraju obnovljive, i možda će se i vremenom i zatvoriti, ali dobra je ekološka komponenta.
Seka Kuzmanović, direktorica ZP Elektrokrajina a.d. Banja Luka
Elektrokrajina pokriva 65% R. Srpske i deo je Elektroprivrede RS i sada je akcionarsko društvo. Nama je država vlasnik 65%, 20% je penzioni fond a ostalo su mali akcionari. U RS donosimo izmene i dopune Zakona o električnoj energiji, a očekujemo da će, pošto je 99% dogovoreno, da će ići svojim tokom. Sledeće je razdvajanje snadbevanja i prenosa. Nismo još stvorili model a razmatrali smo mnoge. Distributivni gubici su 13% i malo smo uspešniji od Srbije. Radimo na daljem smanjenju gubitaka. Promenio se stil života pa i u sredinama koje nisu urbane ljudi troše više, kupili su puno aparata. 13% je odličan procent gubitaka, sad da se smanji 0,5% ili 1% je jako teško. Moramo da se borimo i protiv ilegalnog korišćenja struje i da primenimo fizičke mere i da unapredimo naplatu.
Na redu je Panel br.3 – Električna energija u regionu Teslinih naslednika
Dejan Stojčevski, Tehnički direktor Seepex;Mirjana Filipović državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike; Cvijetko Žepinić, Izvršni direktor Elektroprijenos Banja Luka; Nikola Petrović, direktor JP Elektromreže; Seka Kuzmanović, direktorica ZP Elektrokrajina a.d. Banja Luka
Moderator: prof. dr Sanja Filipović, Ekonomski institut Beograd;
Sergej Komlev, Direktor direktorata za formiranje ugovora i cena Gazprom Exporta;
Izlaganje predstavnice američke ambasade mogu da ocenim samo kao propagandu. A što se tiče naše kompanije, zanimljiv razvoj događaja je kolaps azijskog premijuma, a LNG se sada prebacuje u Evropu. Po Amerikancima, što je više dobavljača, oni su pouzdaniji, ali Gazprom nema problema sa pouzdanošću. A drugo je naš dobar odnos sa Srbijom, koji datira od 1979. i bivše Jugoslavije, i mi nemamo problema sa Srbijom, odlično sarađujemo. Bolje jedan dobar dobavljač nego 13 nesigurnih. Problem sa zamenom za gas je uglavnom ili nafta ili ugalj, a to je mnogo lošija opcija. Cene prirodnog gasa su u svim čvorištima u Evropi snažno povezane sa cenama nafte. Što se tiče gasa iz škriljaca i transporta iz američkih izvora, to je dosta daleko od realnosti, zasad su najveći konkurenti Alžir i Katar. Kada uzmemo kako se gas isporučuje, isporuka koja nije gasovodima je skoro nepostojeća, najveći deo ide cevima. A zahvaljujući padu domaće proizvodnje u Evropi, povećana je potražnja za gasom iz uvoza. Ruski gas u potpunosti pokriva potrebe Srbije i koristi se uglavnom za generisanje struje. Do 2040. će se potražnja za gasom povećati za 60%. A troškovi prenosa gasa iz Amerike u Evropu su značajno viši od prenosa iz Rusije cevovodima. Takođe je slična situacija i sa transportom u Aziju. Srbija je našla pouzdanog partnera za dobavljanje gasa i konkurencija nije izvodljiva.
Jovica Budimir, izvršni direktor JP Srbijagas;
Srbijagas trenutno pravi interkonekcije za Hrvatskom i Bugarskom i pokušavamo da nađemo sredstva za sve to, sada pravimo tehničku dokumentaciju i prostorni plan je već urađen. Istraživački radovi treba da se ugovore na trasi gasovoda. Interkonekcija će biti iz 3 faze, i treba nam još 208 miliona evra i tu su i gasovodi i to je ogroman posao. Očekujemo da se završi model oko finansiranja interkonekcije sa Bugarskom, a sa Hrvatskom moramo da napravimo interkonekciju sa mestom Sotin. Ideja je da se gas sa Krka transportuje do Srbije a to je još sve u početnoj fazi. Interkonekcija sa Rumunijom nama nije problem, 6km, ali je rumunski deo veći od 70km pa to ne zavisi od nas. Projekat LNG terminala za energetsku i gasnu bezbednost znači puno, a mi smo sa Gazpromom dogovorili da napravimo rečni terminal, ili u Smederevu ili u Pančevu. Prerađuju se i brodovi i napravićemo na Dunavu takav terminal i pripremamo dokumentaciju pa ćemo znati i cenu i datume i rokove. Tu je i CNG koji ima veliku ulogu. Mnogi su kamioni napravljeni za CNG i svi ih koriste sve više. Za CNG postoji već i prigodna infrastruktura. Brodovima će se gas iz Rusije dovoziti u luku, verovatno Pančevo, a odatle će se razvoziti dalje.
Tomislav Vojnić Purčar, osnivač i direktor kompanije EURO GAS Subotica, Srbija
Tečni gas je mnogo manji biznis u Srbiji i sada je jedan litra LNG u Bosni 35 dinara a u Srbiji preko 50 dinara zato što se mnogo toga radi na crnom tržištu i gas se nabavlja prekogranično. Mi gubimo na PDV-u, kako druge države u okruženju mogu da žive sa svojim manjim dažbinama, a mi ne možemo? Država puno gubi zbog ovog šverca. CNG je vrlo ekološki dobar i bolji je od dizela. U Srbiji ima 350.000 vozila na TNG a nekada ih je bilo 500.000 što je veliki pad, a samo mali broj servisa može da izvrši tehnički pregled. To sve sprečava ljude da ne voze na gas. Što se tiče CNG, mnogo mi je krivo jer je mnogo infrastrukture izgradilo za TNG a sad sve mora da se radi za CNG. Mi se nismo za sada odlučili za CNG. CNG ima 10% fiskalni namet a nema nikakve akcize, a na TNG je najveća akciza u Evropi, u BiH je 0, u Hrvatskoj je 13 evra, u Makedoniji sedamdesetak, a u Srbiji preko 300 evra na tonu. Kako možemo biti konkurentni sa 40% većom cenom? Da li to može neko da ispravi? TNG zato gubi bitku, iako je malkice ekološkiji. Ugalj i mazut koji mnogo zagađuju okolinu uopšte nemaju akcizu. A svi ostali energenti su osuđeni na mnoge poteškoće, a ako vozite sa 0% akcizom i industrija ima 0% akcizu, onda TNG nema šansu, ne možemo mi biti konkurentniji. TNG ima vrlo malu akcizu i za domaćinstva svuda u Evropi, a kod nas je 332 evra, to nije normalno, kod nas je najveća akciza. Godine 2014. je Uprava za transport opasnih materija uvela da svaki distributer mora da ima svoje boce. A mi imamo svoje boce dok drugi uzimaju i farbaju tuđe boce. Uprava se pravi nenadležna i upućuje nas na policiju i tužilaštvo. To nije u redu, treba da uprava uzme licencu tom ko krši prava a ne da se mi sami tužimo među sobom. To su baš frapantne stvari koje se zanemaruju a morao bi neko to da uradi.
U toku je Panel br.2 – Gasna slagalica, Jug, Turska, Bugarska, Krk…
Sergej Komlev, Direktor direktorata za formiranje ugovora i cena Gasprom Exporta; Jovica Budimir, izvršni direktor JP Srbijagas; Tomislav Vojnić Purčar, osnivač i direktor kompanije EURO GAS Subotica, Srbija
Moderator: Milan Đukić, SrbijaGas
Dušan Bajatović, direktor Srbijagas
Nas su proglašavali gubitašima ali smo mi spasili puno preduzeća i time smo uspeli da sprečimo pad privrednih aktivnosti u zemlji. Ali to je, iako je bilo preskupo, u opisu posla javnog preduzeća. A 2015. smo zaista zaradili dobit od 13,7 milijardi dinara odnosno 113 miliona dinara. Najveći gubici su nastajali kada je Vlada određivala cenu gasa i kada su kursne razlike bile ogromne. Čim je to prošlo, sve se promenilo. Naplata je narasla na 80% a prekinuli smo da isporučujemo gas koji se ne plaća. Naplatili smo neke stare dugove. Po meni nije za hvalu ali smo ispoštovali smanjenje broja zaposlenih za 8%. Socijalna davanja ako budu i postojala, moraju da budu jasno definisanja. A nema više isporuke gasa ispod cene ili onima koji ne plaćaju. Konverzija u kapital je trajno izgubljen novac, koji je kompanija morala da nadoknadi iz eksternih izvora putem zaduživanja kod banaka. Ukupna potraživanja od kupaca su veća od uga prema bankama. Cena gasa je niska a i nafte, i mi kupujemo po ceni koja zavisi od naftne formule i očekujemo jako ugodnu cenu gasa u narednom periodu. Procena je da će do kraja 2016. cena biti 110$ što je bila cena koja je bila 2000. godine. Mi ćemo dobrodošlicom dočekati svakog dobavljača na tržište ali mi imamo strateški ugovor sa Gazpromom koji je sjajan, i zato se niko nije ni pojavio. Srbijagas nikada nije leti plaćao penale što ne povlači gas, niti zimi po skupljoj ceni zato što smo trošili više, naš ugovor je bio uvek bez rizika, kupci su bili sigurni. Svi kažu da mi kupujemo samo ruski gas, ali čiji drugi da kupujemo kad nemamo interkonekcije? Ne možemo pre 2018. imati realnu diverzifikaciju, a Rusi će prekinuti krajem 2018. prijenos preko Ukrajine, a mi sada računamo da napravimo snabdevanje preko Baumgartena u Austriji. Kad su u pitanju zemlje jugoistočne Evrope, sve je propalo, Južni tok, Turski tok, Nabuko, a kad se velike zemlje severne Evrope angažuju, odmah se realizuje Severni tok II, sad se priključuju i Holandija i možda UK. Tako je to kad oni brinu za sebe a ne za nas, mi moramo da se snađemo sami. Napravićemo interkonekciju sa Mađarskom, Bugarskom i Hrvatskom, ali Bugarima se daje grant a nama ništa posebno, tako da da bismo diversifikovali, nemojmo pričati o ideologiji nego nama treba novac za to, tako da zasad imamo strateško partnerstvo sa Rusijom i to nećemo menjati. Moramo u 2016. i 2017. da završimo projekte gasifikacije. Uskladićemo Srbijagas sa Trećim energetskim paketom i pravno ćemo razdvojiti po energetskim delatnostima. Ideja nam je da prerastemo u akcionarsko društvo. Vrlo nam je važno da dobijemo konkurenciju gasa iz pravca Bugarske, meni nije važno iz kog pravca i čiji je gas. Rusi kažu da je diversifikacija samo pusti san, a Amerikanci tvrde da mogu da isporuče gas iz škriljaca jeftinije, ali on cenovno još nije konkurentan. Srpski zakoni su najliberalniji, svako može da proda gas na našem tržištu, ali pitanje je hoće li kupci to prihvatiti, nema kupovine političkim pritiskom, nego da vidimo imamo li mi novac za interkonekciju? Nemamo. Nije isplativa, znači treba da nam daju pare za to. Kad bude isplativa, sama će se isplaćivati.
U toku je Case Study Dušan Bajatović, direktor Srbijagas
Tomislav Mićović, Udruženje naftnih kompanija Srbije
Cene nafte uvek reflektuju određene geopolitičke činjenice, a ovaj nedavni pad nafte je uticao da sada nema investicija u proizvodnju. Kada Kina pojača rast i oporavi se, tek tada ćemo moći da računamo na oporavak cena nafte. Jedna stvar su direktna državna zahvatanja a druga stvar su druga opterećenja, i tu je tajna visokih cena nafte. I kad bi nafta bila besplatna kod nas bi litra koštao 100 dinara, i tu se ne možemo odbraniti od nepotrebnih opterećenja na cenu. Gde mi kao Srbija možemo da utičemo? Da ispravimo niz propusta koji su napravljeni u prethodnom periodu. Formiranje obaveznih rezervi će nas koštati 500 miliona evra. Srbija je uvela naknadu za formiranje ovih rezervi. Druga obaveza je uvođenje biogoriva. Država je napravila propust prilikom dogovora za NIS, i naftna polja nisu izvučena iz dogovora, što je greška. Sada ne možete zahtevati od privatne firme tražiti da nema profit, ali se možemo potruditi da nema dominantnog položaja na tržištu. Treba očuvati konkurenciju i to je prava zaštita potrošača. Država pokušava da spreči crno tržište kao kada se pokušava sprečiti voda da teče, a voda uvek nađe svoj put, a tako i ilegalna nafta nađe svoj put. Cena bi mogla biti manja kad bi država bila angažovanija.
Branko Radun, “Politički analitičar”
Postoje dve škole mišljenja oko nafte, jedna kaže da su privredni faktori determinante a druga kaže da su geostrateški interesni presudni. Postoji bitka za izvore nafte i gasa ali i za transport gasa. Južni tok je propao jer je Americi bilo presudno da Rusi ne budu prisutni velikim uticajem u Evropi. Slično je i sa naftom. Rusija i OPEK pokušavaju da stabilizuju cenu na 50$ ali u tim pregovorima ne učestvuju ni Iran a SAD vodi svoju politiku, dok je Venecuela nestabilna. Države na Bliskom Istoku nemaju neku istorijsku podlogu i nastale su u 20. veku, sa izuzetkom Irana i Turske koje su države sa istorijom i civilizacijom, dok su granice mnogih država crtane negde daleko. Države koje su veštački nastale zbog kolonijalista kao Sirija, Irak ili Libija ne postoje u realnoj ravni. A nafta iz zaraćenih regiona je jeftina i na njoj se stiče veliki profit. Što se tiče nerealno velike cene naftnih derivata, to je čudno jer mi imamo i naftu iz svojih izvora koja je vrlo jeftina. NIS ima dominatnu tj. monopolsku poziciju i može im se da pregovaraju sa državom oko cene nafte. Čuli smo da Amerikanci upozoravaju na zavisnost od Rusije a Rusi opet insistiraju na monopolu. U tim kontradiktornim tendencijama mi možemo imati samo veće troškove. Delom su to i tranzicione muke i različiti interesi su uticali da tranzicija destruktivno deluje na privredu, od bankarstva do industrije, a energetika nije neki izuzetak. Nije dobro prepuštati ključne resurse domaćim tajkunima ili strancima. Cena bi mogla biti manja kad bi država bila angažovanija ali to zavisi i od NIS-a i država i NIS uzimaju previše profita.
Dr Dragan Govedarica, katedra za naftno-petrohemijsko inženjerstvo, Tehnološki fakultet Novi Sad
Do 2008. je naše tržište bilo relativno stabilno a onda je te godine barel premašio psihološku granicu od 100$ i tada je bilo vrlo isplativo da se investira u bušenje nafte. Sledeća velika promena je bila 2014. kada je za svega par dana cena pala sa 120 na 25 dolara. To se desilo zbog nafte iz škriljaca a sada nema investicija i SAD je sada prvi put pretekla po proizvodnji Saudijsku Arabiju. Iza opadanja cena nafte leži ideja da se izbace iz proizvodnje mali proizvođači, a posebno oni koji se bave frekovanjem. Iran je ušao na svetsko tržište ali cena nafte nije pala već se lagano povećava, što je suprotno očekivanjima, a uzrok je oporavak rasta Kine i oslobađanje velikih sredstava u toj zemlji. Vreme je da saznamo koja je realna cena za proizvodnju nafte od škriljaca, neki kažu 40$, neki 70$. OPEK se u tom smislu raspao na dve grupe, one koje su stabilnije koje sada pregovaraju sa Rusijom, i one koje su nestabilne, kao Nigerija, Angola i druge, sa slabijim ekonomijama.
Vera Kalinić, EURO PETROL
Postoji prokletstvo država koje imaju naftu, jer su meta geostrateških sukoba, a države kao Nigerija, Sudan ili Angola su u mnogo goroj situaciji nego zemlje Bliskog Istoka. Konkurencija u velikoj meri uslovljava razvoj ove delatnosti. Domaća proizvodnja se povećava iz naših izvora, a uvozi se iz Mađarske, Rumunije i Bugarske. Povećani su troškovi u maloprodaji. Gorivo u Makedoniji ili Bosni je jeftinije nego u Srbiji ali to zavisi od fiskalne politike zemalja, a u prethodnoj godini smo svedoci povećanja akciza na naftu tako da se smanjenje cena nafte na svetskom tržištu ne reflektuje na smanjenje cena benzina i derivata. Velike su barijere za ulazak na tržište i neki put su preterane, recimo tehnički parametri koji čak nisu ni realno potrebni. Ali ipak se smanjilo crno tržište u Srbiji. Markiranje goriva je pomoglo 2014. da se smanji postotak crnog tržišta u zemlji.
Na redu je panel br.1 – Putevi i stranputice nafte u 2016.
Tomislav Mićović, Udruženje naftnih kompanija Srbije; Branko Radun, Politički analitičar; Dr Dragan Govedarica, katedra za naftno-petrohemijsko inženjerstvo, Tehnološki fakultet Novi Sad; Vera Kalinić, EURO PETROL;
Moderator: Jovana Gligorijević
Anna M. Boulos, u ime Ekonomskog odeljenja Ambasade SAD, obratila se na kraju otvaranja. Energetska sigurnost je temelj nacionalne sigurnosti i diversifikacija je temelj energetske sigurnosti i to se nije promenilo, kao ni zavisnost Srbije od Rusije u energetskom sektoru. Kongres SAD je zabranio izvoz sirove nafte i SAD ne izvoze puno nafte i gasa. Ali, pitanje je kako će cene nafte koje su pale 80% za poslednje vreme. Predsednik Obama je zadao zadatak da se 28% energije dobija iz obnovljivih izvora, posebno iz solarnih elektrana. Srbija je enegetski nesigurna jer nije diversifikovana i najviše struje dobija iz lignita koji je veliki zagađivač. 2000 ljudi godišnje umre od bolesti zbog izloženosti zagađenosti zbog termoelektrana na ugalj. Svaki evro uložen u energetsku efikasnost generiše 4 ili 5 evra prihoda, putem stvaranja radnih mesta. Srbija je zavisna od Rusije u gasu, a tako je bilo i sa Litvanijom, a onda je Litvanija uložila puno u diversifikaciju i uspela je da dobije od Gazproma cene 20% niže nego pre. Srbija će biti u neugodnom položaju kada Rusija prekine prenos gasa kroz Ukrajinu 2019. i to će biti veliki problem u tehničkom smislu, da ostavimo politiku sa strane. SAD i EU će svesrdno pomoći Srbiji da postane manje ranjiva u smislu energetske sigurnosti.
Freek Janmaat, šef Ekonomskog odeljenja Delegacije EU u Srbiji se zahvalio organizatorima i Color Press Grupi, i naglasio da Evropska delegacija zajedno sa Briselom veoma pažljivo prati sve ovo i učiniće sve sto može da pomogne povodom poplava. Kao što znate energetska unija je pokrenuta, koja je zajednička ne samo zajednica država Evropske Unije: to su države koje su stubovi ovog energetskog tržište i cilj je da se poveća konkurentnost i da budu niže cene i za industriju i za građane. Treći i Četvrti energetski paket su počeli da se odmotavaja, a drugi proces koji zelim da spomenem se zove Berlinski proces, sa ciljem da imamo bolju poezanost u regionu, kako zbog infrastukture sve to dovodi do veće konkurentnosti. Infrastruktura igra važnu ulogu. Komisija će pružiti sredstva a i međunarodne organizacije će pružiti finansijsku podrsku. Kada govorimo o Srbiji i energiji, postoje dva otvorena benchmarka: oni su otvoreni u obliku akcionih planova, i koncentrišu se na to kako postići ciljeve.
Hendrik G. C. Van der Dool, ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu je pozdravio prisutne i izrazio podršku onima koji su pogođeni poplavama. Holandija je 15. ekonomija u svetu iako nema puno resursa ali ih dobro koristi, uključujući vodu i vetar. Svaka uspešna ekonomska priča se sastoji upravo od dobrog korišćenja i održivog korišćenja. Energetika je uvek podložna geopolitičkim turbulencijama i rizicima i na taj negativni uticaj se moramo navići i spremiti se da živimo sa time. Takođe je ambasador pohvalio Vladu Srbije zbog uvođenja zakona u energetici i njihovog sprovođenja. Holandija je pomogla izgradnju centra za biomasu u Banatu koja predstavlja zaokret ka zelenijim i održivijim tehnologijama. Poglavlje 27 je posebno komplikovano ali će njegovo ispunjavanje znatno pomoći Srbiji da ima čistiju tehnologiju i više stabilnosti i veći životni standard.
Aleksandar Antić je umesto sprečenog premijera Aleksandra Vučića otvorio konferenciju u ime Vlade Republike Srbije. On se zahvalio organizatorima na održavanju konferencije i naglasio da ovakve konferencije postavljaju nove standarde u energetici i da su ovakvi forumi idealno mesto za razmenu mišljenja i pravljenje strategija, kao i da je energetika najvažniji resurs koji svaka zemlja ima. Takođe je istakao važnost zajedničkih strategija u regionu i šire. Srbija je zemlja koja je dobro povezana sa drugim zemljama i blansira između država članica EU i onih koje to nisu. Srbija je prva zemlja koja je članica Energetske zajednice koja je implementirala Treći energetski paket. Na Srbiji je da završi modernizaciju energetskog sektora, pre svega elektroenergetsku industriju. Takođe treba iskoristiti obnovljive izvore energije, naročito energiju vetra, koja je vrlo prisutna u Vojvodini. Srbija bi do 2020. godine trebala da dostigne 27% potrošnje energije iz obnovljivih izvora, što je plan koji smo pred sebe postavili zbog smanjenja zagađenja. Počelo je da se radi na Transbalkanskom koridoru od Ukrajine i Moldavije do BiH i Crne Gore i južne Italije i taj projekat je veoma važan jer jeftina električna energija mora da se sa Istoka Evrope prebaci na Zapad gde je mnogo skuplja. Srbija kao mala država ne može da utiče na velike gasne igre ali može da učini da bude stabilna u celoj priči, a to će se postići građenjem skladišta i interkonekcija. 2015. je prva godina kada su sve energetske kompanije u Srbiji završile sa pozitivnim rezultatom. Javna preduzeća su se veoma promenila od 2012. godine i više ne vode socijalnu politiku na svoju štetu.
Regionalna konferencija “Energetske perspektive i izazovi” održava se danas u Master centru Novosadskog sajma s početkom u 10 časova.
Konferencija se održava povodom drugog dana manifestacije “Međunarodni dani energetike i investicije“.
Konferenciju će otvoriti ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić. Nakon njih, prisutnima će se obratiti ambasador Kraljevine Holandije u Beogradu, Hendrik G.C. van den Dool, šef Ekonomskog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji, Freek Janmaat i Ana M. Bulos, ekonomski savetnik Ambasade SAD u Beogradu.
Ceo program možete pratiti putem live stream-a.