Konferencija “The Economist: Svet u 2016” koja se 17. decembra održava u beogradskom hotelu Metropol Palace, okupiće neka od najznačajnijih imena iz redova diplomatskog kora kao i ministre i potpredsednike Vlade Republike Srbije.
Konferenciju će otvoriti predsednik Vlade Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Nakon premijera govoriće Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije, Siniša Mali, gradonačelnik Beograda i Irena Vojackova Sollorano, stalni koordinator UN u Srbiji – “UN’s First 70”
Na konferenciji će se razgovarati o brojnim temama koje su obeležile 2015. kao i o očekivanjima od naredne godine kada je reč o migrantskoj krizi, EU integracijama Srbije i drugih država u regionu, problemu Kosova, a biće reči i o energetici i medijskoj sceni u regionu.
Case study “Zemlje u razvoju u 2016. – rizici i izazovi” prezentovaće Nebojša Katić, ekonomski analitičar i samostalni poslovni konsultant koji živi i radi u Londonu.
Kako ocenjujete ekonomska kretanja u 2015. godini u Srbiji i uvođenja mera štednje?
– Ako su fleš procene rasta BDP-a koje je dao Republički zavod za statistiku tačne, ako je BDP zaista porastao za oko pola procenta, ako je stopa nezaposlenosti zaista pala kako to statistika iskazuje, onda je prva faza fiskalne konsolidacije prošla relativno bezbolno, bolje no što sam očekivao. Pri tome, ni smanjivanje penzija i plata u javnom sektoru nije izazvalo veće socijalne potrese. Druga faza fiskalne konsolidacije, sa kojom se kasni, mogla bi biti dosta traumatična. Kroz otpuštanja u javnom sektoru, kao i kroz otpuštanja koja će nastati kao posledica konačnog rešavanja statusa preduzeća u restrukturiranju, desetine hiljada zaposlenih će napustiti proces rada. To će dodatno otežati fiskalnu konsolidaciju u 2016., kako finansijski, tako i iz ugla socijalne snošljivosti. Vlada je (za sada) debatu o ekonomskoj politici uspela da svede samo na jednu temu gde je zabeležen merljiv uspeh, a to je snižavanje budžetskog deficita. Pri tome, u senci su ostali svi drugi problemi, kaočinjenica da javni dug nastavlja da raste i da bi do kraja 2015. mogao biti veći za oko 2 milijarde evra nego što je bio krajem 2014. Nažalost, ekonomski problemi Srbije su daleko teži i neizvesniji no što se to čini kada o njima govore vladini zvaničnici. Stopa nezaposlenosti je i dalje veoma visoka, prosečna primanja su u padu, promet roba u trgovinama na malo je u neznatnom rastu, gubici privrede su ogromni i rastu itd.. Nejasno je odakle će biti generisan privredni rast koji vlada najavljuje. Rečju, mislim da ćemo tek na kraju 2016. imate bolju sliku o stvarnim efektima fiskalne konsolidacije.
Koliko strani investitori vide dobru priliku za ulaganje u privredu Srbije?
– Veliki sam protivnik oslanjanja na strane investicije i sa te strane spas neće doći. Nemam utisak da je Srbija naročito atraktivna za strance, i čini mi se da su oni više zainteresovani za domaće tržište i kupovinu preostalih velikih kompanija (Telekoma, Komercijalne banke, sutra EPS-a) nego za otvaranje velikih, izvozno orijentisanih pogona. Ni globalna situacija, kako ekonomska tako i politička, ne idu na ruku državama poput Srbije.
Šta možemo da očekujemo od 2016. godine i koliko će izbeglička kriza uticati na formiranje ekonomske politike na ovim prostorima?
– I naredna godina će biti veoma teška, možda i teža od 2015. Čini se da ulazimo u period globalnih političkih i ekonomskih rizika kakve odavno nismo videli. Izbeglička kriza je samo deo tog kompleksnog mozaika. Ne verujem da će izbeglička kriza po sebi uticati na kreiranje ekonomske politike, ali zaoštravanje krize može dovesti do novih napetosti na granicama, na usporavanja kretanja roba i ljudi itd.. Balkanski region bi opet mogao postati područje visokog rizika za investiranje.
Detalje o programu i prijavama učešća možete pogledati OVDE
