Konferencija “The Economist: Svet u 2016” koja se 17. decembra održava u beogradskom hotelu Metropol Palace, okupiće neka od najznačajnijih imena iz redova diplomatskog kora kao i ministre i potpredsednike Vlade Republike Srbije.
Konferenciju će otvoriti predsednik Vlade Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Nakon premijera govoriće Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije, Siniša Mali, gradonačelnik Beograda i Irena Vojackova Sollorano, stalni koordinator UN u Srbiji – “UN’s First 70”
Na konferenciji će se razgovarati o brojnim temama koje su obeležile 2015. kao i o očekivanjima od naredne godine kada je reč o migrantskoj krizi, EU integracijama Srbije i drugih država u regionu, problemu Kosova, a biće reči i o energetici i medijskoj sceni u regionu.
Case Study “Ekonomije Balkana u 2016.” prezentovaće Laza Kekić, regionalni direktor za Evropu i direktor prognostičkog servisa u Economist Intelligence Unit-u (EIU) u Londonu.
Kako ocenjujete ekonomska kretanja u 2015. godini u Srbiji i uvođenje mera štednje?
– Srbija više nije u recesiji, ali je privreda i dalje vrlo troma. Privredne performance su loše čak i u poređenju sa većinom ostalih zemalja u balkanskom regionu. Realni bruto društveni proizvod u Srbiji u 2015. g. će mozda biti tek za oko 1% veći nego 2014.g. Fiskalni deficit je nešto smanjen, ali je nedavna misija MMF-a je ukazala na to da su izostale ili da kasne neke ključne strukturne i fiskalne reforme, kao što su reforme javnog sektora.
Koliko strani investitori vide dobru priliku za ulaganje u privredu Srbije?
– Priliv direktnih inostranih investicija u 2014.g. je bio 1,5 milijardi evra, 2.7% manje nego u 2013.g. Ne postoji neko izrazito interesovanje stranih investitora za srpska preduzeća, tako da su ugroženi ciljevi za privatizaciju do kraja 2015.g. Međutim postoji mogućnost da će biti planirani prodat većinski ulog u Telekom Srbiji.
Šta možemo da očekujemo od 2016. godine i koliko će izbeglička kriza uticati na formiranje ekonomske politike na ovim prostorima?
– Sledece godine će se stopa rasta najverovatnije blago povećati, iako postoje rizici da se to neće dogoditi. Ogromna većina izbeglica ne želi da ostane u Srbiji, tako da to pitanje nema izrazitog uticaja na privrednu aktivnost i politku Srbije. Naravno, to bi se naglo i dramatično promenilo ukoliko razvijene evropske zemlje zatvore svoje granice za izbeglice. Mnoge izbeglice bi onda bile zatočene u Srbiji i drugim tranzitnim balkanskim zemljama, i to bi postao ogroman teret za sve te zemlje.