Konferencija “The Economist: Svet u 2017.” održaće se 15. decembra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.
Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona.
Na otvaranju skupa govore:
Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine.
Na panelu “Beograd suzama (ne) veruje: Izazovi demetropolizacije Srbije” učestvovaće i Branislav Grubački, “Zeleno zvono”, Zrenjanin, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
“Zeleno zvono” je bilo pravi primer demetropolizacije Srbije. Kada se danas osvrnete i pogledate statistiku od 1800 koncerata, 400 promocija knjiga, 300 tribina… da li je bilo lako?
– Taj “pravi primer” je postao sasvim slučajno takav, iz vrlo jednostavnog razloga što je nastao u vremenima potpune centralizacije svega i svačega, a naročito zbog načina razmišljanja o pojavama i odnosima tih godina. Sama činjenica da je “Zeleno zvono” nastalo u Zrenjaninu određena je time da sam se ja rodio u Zrenjaninu, da sam tamo živeo i da sam želeo da tamo i delujem. Pitanje o lakoći i težini definisao je genijalni češki pisac Milan Kundera u odgovoru na pitanje: šta je pozitivno, lakoća ili težina? S obzirom da je “Zeleno zvono” oduvek imalo želju da bude “BOLJI DEO STVARNOSTI”, što je bio i jedan od slogana, dilemu nikada nismo imali. Tako da je i za nas NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA POSTOJANJA. Sama statistika govori mnogo, ali nekada zna da sakrije suštinu. U “Zelenom zvonu” je oduvek bilo važno ne samo koliko, nego i ko i kako u njemu svira, promoviše, govori.
Mnogima se san o kultnim mestima van Beograda raspršio nakon informacije o zatvaranju “Zelenog zvona”. Šta je više uticalo na takav kraj – nedovoljno novca ili pritisci, o kojima ste govorili?
– Ako je nekome taj san bio važan imao je prilike da ili pomogne novčano ili da odbrani “Zeleno zvono” od pritisaka. “Zeleno zvono” je u trenutku svog nestajanja ostalo samo na vetrometini jednog nepravednog i nepristojnog vremena i neka ostane za nauk da niije dovoljno lamentirati nakon svega, lajkovati, šerovati, potreban je permanentni aktivizam svog pravednog i pristojnog sveta, i ne pristajati na razna nepočinstva, i reći NO PASARAN! Pritisci kojima je bilo izloženo “Zeleno zvono” nisu bili iz uobičajenog vokabulara režima i ljudi koji ga predstavljaju. Za nas je uvek bio primenjivan lex specialis , što bi, da nije ovakvog krajnjeg ishoda, moglo da nam imponuje. Ipak “Novi optimizam”, koji je nastao iz aktivnosti ljudi okupljenih oko “Zelenog zvona”, veruje da ovo što nam se svima događa ipak nije kraj sveta, i uz Novu solidarnost, koju promoviše, veruje da satisfakcija o svesti stvarnog značaja “Zelenog zvona” tek dolazi.
Kako danas vidite metropolizaciju Srbije? Da li je ima, da li se za nju bori, da li ima podrške?
– Nadam se da pitanje glasi “kako vidim demetropolizaciju Srbije” što je i naziv panela. Što se tiče same metropolizacije za nju ne treba podrška ili kakva borba, ona je već obavljena. Intencija je društva, globalno gledajući čak, uzurpacija i centralizacija svih društvenih resursa kao i političke i društvene moći, koncentracija kapitala i odlučivanja o njemu, medijska supermacija centra, kadrovsko-tehnološko preimućstvo u svim segmentima.
Drugo je pitanje palanačko mirenje tzv. provincije sa takvim odnosima, čak u dobrom delu i pospešivanje takvih relacija uz fašizoidno proterivanje iz svojih sredina svega onog što predstavlja DRUGO i DRUGAČIJE. Do kraja života će me moriti dilema ko ima kontrolni paket u tom odnosu, tzv. metropola ili tzv. palanka.
Šta je danas, više od deset godina od njegovog osnivanja, Novi optimizam?
– Nakon ovogodišnjeg prinudnog zatvaranja „Zelenog zvona“, kao uporišta i sigurne zone za ideje inicijative „Novog optimizma“, organizacija prihvata izazov vremena, i svoje delovanje nastavlja sa nove, beogradske adrese. Branko Gligorić, direktor Medija centra, i ljudi u njemu, pružili su utočište kako meni tako i Pokretu. “Novi optimizam” neće svoje aktivnosti ograničiti na Beograd već će iskoristiti pun potencijal daljeg širenja mreže aktivnosti iz centra Srbije kako po manjim mestima Republike tako i po regionu. Pokret „Novi optimizam“ i ubuduće će raditi u skladu s uverenjem da je Novi početak potreban našem društvu. Neophodna nam je i Nova solidarnost, koja podrazumeva iskrenu brigu i saosećanje, otvorenost i pažljivo slušanje drugog, kao i jačanje veza među ljudima i organizacijama koji, umreženi, nastavljaju da brane slobodu i ljudska prava. Da citiram pokojnog Mirka Đorđevića, doživotnog potpredsednika Pokreta: “Optimisti su uvek u manjini ali to ne znači da su gubitnici”. Optimizam je jedna veoma ozbiljna izjava, bitan stav koji se bavi prozvodnjom vrednosti koje treba da budu javna stvar. Biti optimista danas može biti i pesimistično, vidimo da je sve relativizovano. Zato “Novi optimizam” nastavlja da se bori za jedan novi diskurs gde su novi optimisti ljudi koji zagovaraju pravo na različitost, javno se suprotstavljaju ksenofobiji, provincijalizmu i “ideologiji prosečnosti”, podstiču kritičko mišljenje i njegovo javno ispoljavanje. Pozivamo sve da sa nama grade Novu solidarnost i da nam pruže podršku u ostvarivanju ciljeva “Novog optimizma”.
Detaljan program konferencije i uputstvo za prijavu učešća nalaze se na ovom linku www.color.rs/svetu2017
