Konferencija “The Economist: Svet u 2017.” održaće se 15. decembra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.
Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona.
Na otvaranju skupa govore:
Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine.
Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin, biće uvodničar prvog panela pod nazivom “Izbeglička kriza, godina druga“. Sa ministrom Vulinom smo razgovarali u susret konferenciji:
Kakva je trenutno slika izbegličke krize na terenu i šta očekuje Srbiju u narednim mesecima, pogotovo ako uzmemo u obzir da dolazi zima?
– Činjenica je da Zapadno Balkanska ruta, uprkos sporazumu Evropske unije i Turske iz marta 2016. godine nije zatvorena. Najbolji argument za to je činjenica da je na teritoriju Srbije od početka godine ilegalno ušlo više od 108.000 ljudi. Trenutno u Srbiji boravi više od 6.000 ljudi. Vlada Republike Srbije nastaviće odgovornu i humanu politiku u odnosu na migrantsku krizu, uz puno poštovanje ljudskih prava, ali i interesa građana Republike Srbije. U skladu sa tim, Vlada je usvojila Plan reagovanja, koji se odnosi na zimski period i koji obuhvata sve aspekte zaštite migranata u Srbiji, ali i državne granice. Mi ćemo i dalje biti humani, za svakog čoveka, ženu, dete u nevolji obezbedićemo, kao što smo činili i do sada – obrok, krevet, odeću, obuću, zdravstvenu i psiho-socijalnu podršku i tako ćemo nastaviti. Međutim, Srbija ne može da reši ovu krizu sama. Potrebna je pre svega vizija same Evropske unije, kao i veća sredstva. Srbija se zalaže za direktnu budžetsku pomoć, kao i za ravnopravno korišćenje sredstava iz fondova Evropske unije iako nije punopravna članica EU, imajući u vidu teret koji je podnela i human pristup. Imali smo niz konstruktivnih sastanaka u Briselu, gde je Srbiji obećana dodatna finansijska podrška i mi računamo na to. Za sve ovo vreme bili smo i ostali primer kako se uspešno i odgovorno upravlja migrantskom krizom, uspostavili smo odličan model saradnje sa nevladinim sektorom i međunarodnim organizacijama, ali ono što je možda i ključ uspeha jeste to što se ta saradnja ostvaruje sa državom kao koordinatorom svih aktivnosti, koje za cilj imaju pružanje podrške i pomoći migrantskoj populaciji u Republici Srbiji.
Može li se predvideti kakva će situacija sa izbegličkom krizom biti u narednoj godini i da li će, zbog nedavnih dešavanja, biti zadržavanja izbeglica u Srbiji?
– Kao što je prošle godine bilo nemoguće predvideti obim ili tok migracija, kao ni dešavanja na samoj ruti, tako ni danas ne možemo znati kako će se stvari odvijati u narednom periodu. Mnogo je faktora, koji mogu imati uticaja: kako će se realizovati sporazum između Evropske unije i Turske, kakav će stav zauzeti Evropska unija po pitanju migrantske krize, mi smo svesni od samog početka da ne postoji jedinstven stav unutar same Unije, a bez jedinstvenog stava i politike teško da se može doći do održivog rešenja, makar i srednjeročno gledano.
Mi svakako moramo biti spremni na sve, ali nastavljamo sa proaktivnom politikom, braneći i interese Republike Srbije, kako ne bismo došli u situaciju da se isključivo prilagođavamo situaciji na terenu. Razmišljamo unapred, strateški, uz jasnu poruku da Srbija želi da bude konstruktivan i odgovoran partner, ali na prvom mestu da vodi računa o svojim građanima.
Kakvi su efekti rada inspektora, s obzirom da je ove godine zatečeno više radnika “na crno” nego u istom periodu prošle godine? Na koji način funkcioniše taj sistem provere poslodavaca?
– U periodu od 01. januara do 30. oktobra 2016.godine inspekcija rada je izvršila ukupno 45.273 inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu. Prilikom inspekcijskih nadzora, inspektori rada su zatekli 14.900 lica na faktičkom radu (rad ”na crno”), za oko 25% više nego u istom periodu 2015.godine. U periodu januar – oktobar 2015.godine zatečeno je 11.953 lica na radu ”na crno”. Posle nadzora, poslodavci su zasnovali radni odnos sa 12.754 lica koja su bila zatečena na radu „na crno“, odnosno sa oko 74 % više lica nego u istom periodu 2015.godine. U periodu januar-oktobar 2015.godine nakon preduzetih mera inspektora rada poslodavci su zasnovali radni odnos sa 7.318 lica zatečenih na radu ”na crno”.
S obzirom na to da je uočeno da pojedini poslodavci, kod kojih su inspektori rada zaticali lica na radu ”na crno”, posle izvesnog vremena od izvršenog inspekcijskog nadzora, ponovo angažuju lica na radu ”na crno”, a poneki čak i odjavljuju zaposlene sa evidencije Fonda PIO i ponovo ih angažuju na radu ”na crno”, inspekcija rada je dva puta tokom 2016.godine, u julu i septembru, izvršila vanredne nadzore kod poslodavaca kod kojih je prilikom nadzora tokom 2016. godine zatečeno 3 i više lica na radu ”na crno”. Tokom pojačanih inspekcijskih nadzora koji su izvršeni kod 569 poslodavaca, zatečeno je ukupno 5.613 radno angažovanih lica, pri čemu je 549 lica radilo ”na crno” ( oko 10%). Kod ovih poslodavaca je u prethodnim nadzorima u 2016. godini zatečeno 3.169 lica na radu ”na crno”, a nakon nadzora je zasnovan radni odnos sa 2.829 lica (oko 89%). Novim kontrolama je utvrđeno da je od 2.829 lica, sa kojima su poslodavci posle prethodnih nadzora zasnovali radni odnos, 2.053 lica ( oko 73%) i dalje u radnom odnosu, kao i da je 221 isto lice ponovo angažovano na radu ”na crno” ( oko 8%). Dakle, kontrolisani poslodavci su angažovali i 328 novih lica na radu „na crno“. U nadzorima koji su izvršeni tokom jula 2016.godine, najviše lica na radu ”na crno” je zatečeno kod jednog poslodavca u Vranju i to 41 lice, kod jednog poslodavca u Trgovištu – 32 lica, kod jednog poslodavca u Gornjem Milanovcu – 18 lica i kodjednog poslodavca u Velikoj Plani – 16 lica. Najviše lica koja su ponovo angažovana na radu ”na crno” je zatečeno kod jednog poslodavca u Nišu i to 30 lica, kod jednog poslodavca u Irigu – 11 lica, kod jednog poslodavca u Gornjem Milanovcu – 15 lica i kod jednog poslodavca u Kraljevu – 7 lica. Prilikom inspekcijskih nadzora koji su izvršeni u septembru 2016.godine, najviše lica na radu ”na crno” je zatečeno kod jednog istog poslodavca na 2 gradilišta u Jagodini, i to po 13 lica na radu ”na crno”, zatim kod jednog poslodavca u Vranju i kod jednog u poslodavca u Jagodini, po 7 lica na radu ”na crno”. Takođe, kod jednog poslodavca u Opovu zatečeno je 6 lica na radu ”na crno”, kod jednog poslodavca u Raškoj je zatečeno 5 lica na radu ”na crno”, dok su, po 4 lica na radu ”na crno”, zatečena kod, po jednog, poslodavca u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kruševcu, Svrljigu i Boru. Zbog utvrđenih prekršaja, inspektori rada su odmah podneli 74 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca i izdali su 14 prekršajnih naloga zbog prekršaja propisanog Zakonom o radu, koji se odnosi na nedržanje ugovora o radu ili drugog odgovarajućeg ugovora u skladu sa zakonom ili kopije ugovora, na mestu rada zaposlenog. Na osnovu utvrđenih nepravilnosti inspektori rada su odmah doneli 97 rešenja, kojima je naloženo poslodavcima da zasnuju radni odnos sa radno angažovanim licem, ugovorom o radu utvrde odmor u toku rada i raspored rada u nedelji, kao i novčani iznos osnovne zarade, da dostave zaposlenima obračun zarade i vode mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.
Nedavno je ponovo aktuelizovano pitanje “Rusija ili Evropa”. Da li su takvi uslovi postavljeni i šta će u tom slučaju uraditi Srbija?
– Srbija ostaje dosledna trajnom opredeljenju da i zvanično i punopravno postane deo evropske porodice. Ali, Srbija je isto tako suverena zemlja, koja želi da sarađuje sa svima, pre svega na ekonomskom planu. Kroz istoriju se pokazalo da politika uslovljavanja Srbije nikada nije donela uspeha niti rezultata, a verujemo da se kroz konstruktivan, otvoren dijalog može naći rešenje za svaki izazov.
Detaljan program konferencije i uputstvo za prijavu učešća nalaze se na ovom linku www.color.rs/svetu2017
