Nakon Novog Sada, ekipa Teen Talka 2016 stiže u Niš i to 6. oktobra, u bioskop “Vilin Grad”, zajedno sa našim tradicionalnim partnerom Telenorom.
Ovo je drugi put da se konferencija Teen Talk održava u Nišu, a nakon uspešnog prošlogodišnjeg druženja, odlučili smo da ovo postane tradicija.
Na niškom Teen Talku govorićemo o mladim talentima, uspesima, medaljama, Jutjuberima, lajkovima, ali i o vršnjačkom i digitalnom nasilju i kako od njega da se zaštitimo.
Na panelu “BLOCK the bullies: Kako se zaštititi od nasilnika na mrežama i van njih” učestvovaće i Bojana Golubović, nastavnica filozofije na srpskom i francuskom jeziku u Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Nišu, predsednica Debatnog kluba Grada Niša, osnivač Debatnog turnira Grada Niša, trener Capitol Debate timova u Baltimoru i Bostonu, SAD, predstavnica srpskog obrazovanja na TED samitu 2016. godine u Kanadi, pokretač TED-ED klubova u Nišu, ekspert Kuće Ane Frank u Amsterdamu i Pestalozzi programa Saveta Evrope. Sa Bojanom smo razgovarali u susret konferenciji.
Debata je nešto što nam svima nedostaje, ne samo u javnom, nego i u privatnom govoru. Kakva iskustva nosiš u radu sa mladima? Da li su spremni da razgovaraju, debatuju, razmenjuju mišljenja iako se oko nečega ne slažu?
– Debata je mladima magično sredstvo kanalisanja mnoštva haotičnih misli, ideja, stavova i osećanja. U skladu sa godinama i odrastanjem oni razvijaju zdravu potrebu da se suprotstave autoritetu, onima koji su drugačiji i potvrde vrednosti koje lično zastupaju. Vođeni tim potrebama učlanjuju se u debatni klub, a onda se vrlo lako “upecaju” na izazove kulture otvorenog razgovora zasnovanog u razlozima zbog kojih “ja možda nisam u pravu, ali zato ti to možeš da budeš”. Najzanimljiviji deo razvoja ličnosti debatera dešava se upravo u tim prvim nedeljama. Mnogi odustanu suočeni sa ozbiljnim radom koji im prethodi i vremenom koje treba posvetiti sastancima. Interesantno je da su to veoma retko oni učenici koji nemaju izgrađeno samopouzdanje. Ono što su pokazala najnovija istraživanja ponavlja se poput šablona i u našem debatnom klubu – odustaju najekstrovertniji. Zahvaljujući razvoju kritičkog mišljenja, veština identifikacije, diferencijacije, apstrakcije i konkretizacije, kreativnosti i javnog govorništva, introverti trudom i zalaganjem dospevaju do titula najboljih govornika. U kulturi koja od ranog detinjstva na dečije pitanje “Zašto?” odgovara sa “Zato!”, u kulturi koja zanemaruje razvoj ličnosti i samopouzdanja, debata jeste jedan od načina da se mladi izbore sa svojim strahovima i ličnim nedaćama.Ono što je najbitnije od svega jeste da oni to prepoznaju.
Koliko javne ličnosti mogu da nauče od mladih koji su članovi debatnih klubova i učesnici mnogih takmičenja?
– Pretpostavljam da mogu da nauče od mladih debatera isto onoliko koliko i svako od nas: ako ne radimo u timu i za tim, gubimo; ako ne razmišljamo o problemu iz više različitih perspektiva, gubimo; ako ne istražimo detaljno sve podatke o datoj temi, gubimo (jer uistinu mi nikada ne znamo koju će nam stranu u životu novčić sudbine dodeliti); ako ne slušamo pažljivo, gubimo; ako vređamo ličnost sagovornika, diskvalifikovani smo sa takmičenja; ako ne govorimo jasno, sažeto i argumentovano, gubimo. Moram priznati da je meni lično posebno uživanje suditi na međunarodnim takmičenjima gde sama iznova učim od najmlađih. Posebno mi je drag entuzijazam koji isijava iz svake njihove rečenice.
Da li su radionice debatnih klubova i uopšte taj način edukacije jedan od dobrih načina preventive nasilja?
– Svakako. Svaki vid edukacije može predstavljati dobar način prevencije. Debata jeste efikasnija utoliko što svojom metodom izaziva duh podjednako kao i emociju. Ne zaboravimo da je nužan element debate i govor tela – ukoliko govornik ne povede računa o svome držanju, pokretima ruku, stavu, položaju glave dok govori i sam govor će delovati neubedljivo. U procesu učenja veština debatovanja, mladi se uče veštinama samokontrole, promena perspektiva jer su često u prilici da govore iz pozicije strane koju ne zastupaju, aktivnog slušanja i lepog govora. Do kraja godišnjeg ciklusa debatnog kluba, oni postanu dobri prijatelji i odlični sagovornici.
Koliko je kultura javne debate razvijena u Nišu?
– Budući večiti optimista, na ovo pitanje ću odgovoriti sa: jeste! I time nisam odgovorila na Vaše pitanje, ali moj odgovor ukazuje na činjenicu da do promena na bolje dolazi. Juna meseca je Debatni klub Grada Niša organizovao prvi debatni turnir grada na kojem su se predstavile i osnovne i srednje škole; istovremeno se debatni klubovi osnivaju i na fakultetima Univerziteta u Nišu. Ove školske godine je pokrenut i prvi TED ED Club u Nišu i sigurna sam da će on dalje pokrenuti nekoliko TED ED Club-ova u školama našega grada. Time, nesumnjivo, ovaj grad ima dobru perspektivu.
Kompletan program pogledaj OVDE.
Ukoliko i ti želiš da budeš gost na konferenciji “Teen Talk”, pošalji nam svoje lične podatke (ime, prezime, broj telefona, adresu stanovanja i školu koju pohađaš) na mail office@communications.rs!
Pošto konferencija pada na radni dan, svim prisutnim učenicima biće obezbeđena školska opravdanja.
