Ove godine 1. i 2. septembra Novi Sad će po drugi put biti domaćin najpriznatijim imenima iz sveta književnosti i izdavaštva. U prostorijama Spomen-zbirke Pavla Beljanskog 1. septembra od 19 sati održaće se prva panel diskusija i svečani koktel, a 2. septembra će se održati 10 panel diskusija u dva paralelna programa.
Kao i prošle godine konferenciji će prethoditi akcija “Nedelja knjige“, od 29. avgusta do 2. septembra u sklopu koje će svi putnici u gradskom prevozu u Novom Sada koje naši volonteri zateknu da čitaju knjigu dobiti knjigu na poklon. Poklon knjige obezbedili su izdavači, partneri konferencije.
Po prvi put u sklopu konferencije održaće se Walk & Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom! Učesnici konferencije imaće prilike da se druže sa svojim omiljenim piscima tokom “Walk & Talk” aktivacije. Šetnja Novim Sadom uz kafu i kolače u “Teatru“. Pišite sa kim želite da se družite na WalkTalk@color.rs i saznajte termin šetnje. Broj učesnika po grupi je ograničen na 8.
Na panelu “Vrli stari svet: Kako je intelektualna Evropa odgovorila na izazove migrantske krize, terorizam i Brexit” učestvovaće i Ivan Ivanji, prevodilac, nastavnik, novinar, dramaturg, pisac. Sa gospodinom Ivanjijem razgovarali smo pred početak konferencije:
Kakva je prema Vašem mišljenju uloga intelektualne elite u dnevno-političkim zbivanjima?
– Trebalo bi da se usaglasimo ko u našem slučaju spada u intelektualnu elitu. Obično se radi o individualcima, solistima, njihova zajednička uloga bio bi hor solista, ali ko je u tom slučaju dirigent? Moj skeptični, „elitistički“ odgovor glasi: uloga intelektualne elite u konkretnim dnevno-političkim zbivanjima je minorna.
Da li sud intelektualne elite treba da bude značajni nego što jeste?
– Pojedinci, koje uslovno svrstamo u elitu, trebalo bi da budu glasniji i da što više koriste savremene medije. Do prekjuče važan je bio radio, do juče televizija, ali danas uz njih društvene mreže. Na taj način bi njihov sud postao značajniji, a mislim da je to itekako poželjno.
Kako komentarišete jačanje desnice, pa i neonacističkih pokreta u Evropi, nakon svega što je ostalo posle Drugog svetskog rata?
– Nasuprot intelektualnoj eliti stoji ogromna većina populacije – masa. Višepartijska demokratija njoj više ne pruža zadovoljavajuće odgovore, uplašeni pojedinac snagu traži u zajednici i zahvalan je vođama koji nude na prvi pogled jednostavne, ali zapravo lažne odgovore na sva pitanja, nudi im takođe i neprijatelja, koji je kriv za sve muke i brige. Bojim se velikih potresa svetskih razmera i da XXI. vek neće proći mirnije nego strašni XX. vek sa svoja dva svetska rata.
Kako ocenjujete današnju književnu scenu u Srbiji i njen značaj i uticaj u društvenim i političkim prilikama?
– Visoko ocenjujem današnju književnu scenu Srbije čak i u upoređenju sa situacijom na drugim jezičkim područjima. Drugo je pitanje uticaja na dnevne društvene i političke prilike, ja mislim da on nije potreban, pisac literarnim delom ne treba da se direktno meša u politiku, ne slažem sa sa staljinističkom tvrdnjom da su pisci „inženjeri ljudskih duša.“
Sigurno nije bilo lako “kopati” po bolnim sećanjima i napisati knjigu “Moj lepi život u paklu”. Da li je njen naslov odgovor na pitanje kako ste sačuvali optimizam i vedrinu?
– Meni nije bilo teško da se vratim na svoja sećanja pišući knjigu „Moj lepi život u paklu“. Ja sam iz „pakla“ ne svojom zaslugom izašao kao pobednik, šestnaestogodišnji dečak koji je izašao iz logora još je živ i realativno zdrav u osamdeset sedmoj. Pisanje o holokaustu je lečenje trauma. Oto Bihalji Merin nameravao je da objavi autobiografiju s tim naslovom, ali nije stigao. On je bio moj mentor, uzor i učitelj, uveren sam da ne samo da ne bi zamerio, nego bi pozdravio što sam preuzeo njegovu ideju za naslov svoje knjige.
Način prijave i kompletan program pogledajte na linku: www.color.rs/booktalk2016/
