Najveća regionalna konferencija o hrani i vinu “Moja Kravica Food Talk 2016” održaće se u petak 3. juna u sklopu turističkog kompleksa “Ribarsko Ostrvo“. “Moja Kravica Food Talk 2016” okuplja stručnjake, proizvođače, kompanije, medije i poznate ličnosti koji će pričati o aktuelnim temama iz sveta gastronomije i vina.
Konferenciju otvara Christine Moro, Ambasadorka Francuske, Goran Sečujski, sekretar za privredu Grada Novog Sada, a svim prisutnima obratiće se i Ženja Aćimović, glavna urednica kulinarskih izdanja Color Press Grupe. Ovogodišnja konferencija, pod sloganom “Food Revolution“, predstaviće nove tehnike i trendove u globalnoj kuhinji, novu publiku restorana u regionu kao i nova imena na regionalnoj vinskoj sceni.
Pored zanimljivih panela i studija slučaja posetioci “Moja Kravica Food Talk 2016” konferencije imaće priliku da degustiraju hranu i vino u Experience Zone-i gde će se predstaviti više od 20 izlagača iz regiona.
Na panelu “Sweet Revolution: Inovacije u poslastičarstvu” učestvovaće i Karmen Krivokapić, restoran ARHIV.
Odakle je nastala ljubav za kuvanjem, posebno ljubav prema mediteranskim specijalitetima?
– Ljubav prema kuvanju je kod mene nekako urođena, nasledna… Moja baka je ceo život posvetila kuvanju, što profesionalno, što za svoju decu, porodicu, unučiće i praunučiće. Ja sam uz nju i mamu počela rano da se guram u kuhinju i učim. Volela sam kao mala kada mama meni i bratu posluži večeru da presložim hranu u tanjiru i kao napravim da je svečano. Posebno dekorisano i tek onda da počnemo sa jelom. Kada smo se igrali ja sam u igri uvek bila kuvarica pa terala decu da jedu te moje eksperimente, npr. supa od same vegete i svih začina i biljaka koje nađem. Ukus je bio bljak, a oni su ko bajagi jeli! A mediteranska kuhinja mi je omiljena i zbog života na moru, dede ribara, pa se to kod nas uvek jelo, a i moj kasniji život u Istri i putovanja po Italiji su tu ljubav, prema takvim jelima, pojačali. Praksa u jednom od najboljih ribljih restorana kod strica Iveka u Izoli je uobličila moje amatersko kuvanje u profesionalno. Njihov odnos prema namirnicama, plodovima mora i ostalim namirnicama koje to podneblje ima me oduševio. Naučila sam puno tehnika pripremanja ribljih specijaliteta, ručno rađene paste, poslastica…
Napravili ste brend u svom restoranu, Karmeladu. Za one koji je još nisu probali predstavite nam je i recite nam kako ste došli na ideju da je napravite.
– Kada sam se vratila u Novi Sad, puna utisaka iz Istre i svih ostalih krajeva gde sam živela i putovala, počela sam intenzivno da maštam o mom restoranu, mada priznajem, želela sam još malo da učim, ali okolnosti su se spontano namestile da i pre nego sam planirala da otvorim sa partnerom Arhiv, koji postoji sad već 10 godina ali je bio u nekoj fazi mirovanja pa čak i jedno vreme zatvoren, bio je to izazov i prilika da probam i sebe i pokažem kroz moje specijalitete energiju i ljubav prema kuvanju i stvarnom ugošćavanju ljudi koji izaberu moj restoran. Kako i šta mogu, tim pre što je teško izmisliti i ponuditi nešto novo, jer kako kažu, pa sve je već izmišljeno i skuvano! Želela sam da spojim sve te kuhinje i kulture u jedno i da predstavim na svoj originalni način, tu se kao jedan od soseva koji sam služila uz biftek ‘lepo pečen i lepo isečen’- tako piše u jelovniku, našao džem od crvenog luka sa medom i cimetom i još par tajnih začina i osvojio sve goste već na prvi zalogaj. U početku su tražili recept, pa onda kad ne ispadne kao moj tražili da im skuvam i spakujem za poneti i onda kad je to uzelo maha ja odlučim da džem dobije i ime po autoru recepta, odnosno meni! I eto tako je nastala Karmelada, pripremam je da uskoro izađe iz Arhiva i na tržište, super je ukus, odlično se kombinuje sa raznim vrstama mesa, odlično ide uz sireve, na salate, topla, hladna, ona osvaja svojim neobičnim mirisom i ukusom!
Da li pratite novitete u svetu kulinarstva i da li primenjujete nove tehnike?
– Mislim da je sada i kod nas i svuda u svetu dosad najveća revolucija u ishrani čoveka gastronomija, noviteti, kombinacije, ukusi, tehnike. Pratim koliko mogu da postignem, ali ne primenjujem jer za ovo što ja kuvam i nudim u mom Arhivu za sad nije potrebno. Mislim da bi za to trebalo još iskustva, neku još dobru školu, radionicu, mentora i novu priliku u možda nekom mom novom, sledećem restoranu, a u isto vreme želim, maštam i o maloj ribljoj konobi na obali mora. Verujem u snove, a i u onu izreku “ako jako želiš – ostvariće se!”.
Kompletan program i satnicu konferencije, kao i informacije o prijavama za učešće možete pogledati na linku: www.color.rs/foodtalk2016/
